Razvoj Deteta - biološki, kulturološki i vaspitni okvir proučavanja
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 17 | Nivo: Filozovski fakultet Kosovska Mitrovica

РАЗВОЈ ДЕТЕТА
биолошки, културолошки и васпитни оквир проучавања
Приказ књиге:
Аутор: В. Х. О. Шмит.
Наслов: Развој детета- Биолошки, културолошки и васпитни оквир проучавања.
Издавач: Завод за уџбенике и наставна средства Београд, Обилићев венац 5.
Година издања: 1999.
Редни број издања: ISBN 86-17-07411-6
Редактор: др Лидија Вучић.
За издавача: др Добросав Бјелатић.
Књига садржи шест глава, то јест шест главних наслова у којима су обрађене различите теме у вези развоја детета у биолошком, културолошком и васпитном оквиру проучавања.
Главани наслови у књизи:
Глава 1) У трагању за концептуалним оквиром проучавања развоја. (21-34 стр.)
Глава 2) Дете као animal educandum. (41-62 стр.)
Глава 3) Основне психолошке потребе детета. (65-81 стр.)
Глава 4) Човек као animal symbolicum. (85-108 стр.)
Глава 5) Дечје схватање природних појава. (111-128 стр.)
Глава 6) Језик, сазнање и развој интелектуалних способности. (131-178 стр.)
1. У трагању за концептуалним оквиром проучавања развоја (21-34 стр.)
1.1. Друштвено-економске промене и проучавање детета ( 23 стр.)
Каже се да је дечија психологија млада као дете. Питање како то дете „израста“ у одраслог не поставља се пре 18-ог века, а са емпиријским посматрањима деце започело се тек у другој половини 19-ог века. Интересовање за дете се јавља и добија пун замах у време индустријске револуције, која почиње радикално да мења услове у којима људи живе и подижу своју децу. Питања о томе шта је дете, какве су његове могућности, како услови (укључујући ту и образовање) утичу на правац његовог развоја итд. Више нису могла да буду заобиђена.
1.2. Утицај биологије (25-26 стр.)
Концептуални оквир на основу кога дечја психологија најчешће покушава да објасни развој детета јесте онај биолошки и еволуциони. Биолошки и еволуциони оквир препознајемо на пример, у великом утицају зоопсихологије на дечју психологију и психологију учења. Када је 1900. Године Едвард Л. Торндајк именован за шефа Катедре за психологију учења на Педагошком колеџу Колумбија универзитета, прва значајна новина коју је увео односила се на истраживања процеса учења код животиња (углавном мачака), вршено са циљем да се осветле процеси учења код деце и човека уопште. Келер је проучавао интелигенцију код шимпанзи, а много времена након тога (1917) његови огледи су помињани у расправама о учењу и решавању проблема код деце, посебно кад је реч о проблему увиђања. У новије време Харлоу је у фасцинантним експериментима на мајмунима обрадио проблем интеракције мајка- дете, социјални раѕвој итд. Да би осветлио процесе хуманог развоја. Нема сумње, биолошка и еволуциона димензија дају један од углова из којег се може и мора посматрати хумани развој, управо тако као што се он може проучавати са аспекта физиологије, неурологије и биохемије. Проучавање учења и развоја животиња мимо човека јесу значајна за разумевање учења и развоја деце.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]